Pozdrav moje drage gospođice. Od kako je proleće stiglo  želela sam da uradim play listu sa pesmama koje pokreću čoveka, a onda sam shvatila da je Majkl Džekson uvek dobar izbor kada vam trebaju pesme pune života koje vam daju energiju. A proleće i leto su idealna godišnja doba za ovakvu muziku. Nema ništa bolje nego kada idete ulicom dok vam na slušalicama peva MJ –ma svet je vaš. Ja sam inače veliki ljubitelj kralja popa. Majkl je bio (i ostao) veliki deo mog života i ako imam dve leve noge i igram užasno, uvek rado đuskam uz njegove hitove. Čoveče on je bio poseban, od glasa do pokreta na sceni sve je bilo na vrhunskom nivou. Samo pustite neki njegov live nastup i sve će vam biti jasno. Inače ne pišem individualne muzičke top liste, do danas sam radila samo „Guns and Roses“, međutim smatram da je OK da napišem poonekad neku umetnika koje obožavam. Tako da ako tražite neku pesmu da vas pokrene  bacite pogled na listu možda pronađete nešto.

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Sada kada sam sela da kucam ovaj post, shvatila sam koliko kasnim sa ovim postom. Moraću da ga premestim pre taga (tj. nakon mesečne šolje kakaoa) jer je ovo već kraj marta a ja pišem šta sam čitala u februaru. Ukupan broj knjiga koje sam uspela da pročitam do kraja februara je 7, pa tehnički 6, 5 jer imam „Gozbu za vrane –deo drugi“ što je zapravo druga polovina Martinove knjige „Gozba za Vrane“ tako da je 6,5 realan broj pročitanih knjiga prethodnog meseca. Od ovog mesca uvela sam i knjige koje se nadam da ću pročitati do kraja sledećeg meseca (u mom slučaju aprila) tako da je vreme da krenem sa postom, prvo krećem sa knjigama koje sam pročitala. Redosled je hronološki tj. krećem od one koju sam prvo završila do one koju sam poslednju završila.
Let's go 😉

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Ne mogu ni da opišem koliko me ovo vreme čini srećnom,  dugo nisam bila na boljem mestu u životu. Četvrtak je a ja kucam postove za subotu i nedelju jer u petak (verovatno) idem da gledam „Lepoticu i Zver“ sa sestrom u bioskop, nije mi toliko do filma koliko mi je do druženja sa sestrom jer nam obaveze ne dozvoljavaju da kvalitetno provodimo vreme. Elem kada sam razmišljala šta pisati danas shvatila sam da bi bilo zanimljivo da napišem suprotnost prošlonedeljne teme kada sam pisala o 10 klišea koje mrzim u romansama. Danas zato imate mojih 10 omiljenih „chick flick“ filmova. Nedavno sam naišla na listu 100 najboljih „chick flick“ filmova i ispostavilo se da sam gledala preko 50 sa te liste pa sam rešila da izdvojim 10 chick flick filmova koje ja lično volim. Ima onih koji nisu kliše uopšte, a ima i onih koji padaju pod termin kliše ali su mi iz nekog razloga dragi. Mislim da će se nači za svakog po nešto i da više ne dužim prelazim na listu,
Let’s go😉

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Proleće je konačno i zvanično stiglo i to me čini jako srećnom, moje omiljeno godišnje doba, kako vreme odmiče uviđam da svako godišnje doba ima svoju čar ali za mene ni jendo nije posebno toliko koliko proleće, sve se čini življim, baš sam srećna. Kad god dođe vreme za rubriku „iz filmografije“ pomislim kako je nemoguće naći više glumaca koji imaju barem 5 filma koja sam gledala, a onda se setim nečeg novog i eto ideje za post. Danas za vas iz filmografije izvlačim filmova dva savremena glumca a ono što im je zajedničko je što za oboje smatram da su dobri ali da im nedostaje nešto  da budu izvanredni, danas čitate o Metu Dejmonu i Skarlet johanson.
P.s redosled je nasumice određen i nije top lista.
Let's go 😉

Prvi put kada sam  čula za „Pogrebne običaje“  Hane Kent, nisam mnogo slušala o čemu je knjiga, u mojoj glavi odzvonjavala je samo jedna rečenica - „realistični opisi Islanda“.  Knjiga na Islandu? Ne zanima me kakva je, moram da je imam! To vam je jedna od onih ishitrenih odluka kada rešite da kupujete na slepo. Kada sam videla da prevod postoji kod nas i da je izdaje „Laguna“ –odluka je bila doneta, čim skupim novac kupujem ovu knjigu. Verovatno da sam znala o čemu je nikada se ne bih upustila u kupovinu ove knjige, pa sada iz ove perspektive jako mi je drago da nisam jer ovo je knjiga koju sam morala da pročitam. Dobila sam lekciju koju ću dugo pamtiti. A zašto i vi trebate da je pročitate, čitajte u nastavku (da napomenem da nema spoilera koji utiču na radnju).😉

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Taj dan u mesecu kada ja radim tag je došao! Ozbiljno mislila sam da je i jedan mesečno previše, a onda sam videla da booktuber-ke rade jedan nedeljno –ok je normalna sam. U moru interesantnih tagova naišla sam na „The Netflix Book Tag“ koji je jedan od najpopularnijih tagova trenutno i pošto ima samo deset pitanja, a nisu neka koja se ponavljaju iz prethodnih rešila sam da odradim taj. Ne pitajte me zašto se ovako zove –pojma nemam radim onako kako sam našla pitanja na internetu. Pa bez većeg odugovlačenja,
Let’s go😉

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Kako provodite ovu subotu? Pre određenog vremena napisala sam post u okviru „filmskog razgovora“ u kome sam pomenula nekih pet klišea iz romantičnih i detektivskih filmova. Skoro sam shvatila da sam se ludo zabavljala dok sam pisala taj post ali i da imam materjala za, ne samo pet, nekih generalnih klišea već za celu listu, a smeh i šala i analiziranje dosadnih elemenata nikada nisu na odmet tako da nadam se da će te se zabaviti uz proširenu verziju onog posta (koji nije bio lista btw, a možete ga čitati OVDE). Da napoemenm da ne ribam romantične komedije i sama imam neke koje volim ovo nije post sa namerom da vređam filmove koje bilo ko voli.Prosto post je tu da vas nasmeje i zabavi. Bez većeg odugovlačenja,
Let’s go😉

Da li ste ikada pogledali film a da ste se osećali kao da ste ga vi sami pisali? Tokom godina gledala sam mnogo filmova, mnogi su mi se dopali, mnogi mi se nisu dopali, bilo je i onih koji su me ostavili ravnodušnom i nisu mi dali šansu da izgradim stav o njima. Međutim ni jedan do sad nije bio kao da je izvučen iz moje glave. Eh da mi je neko rekao da će jedan takav napisati i snimiti Vudi Alen, teško da bih mu verovala, ali jeste i danas vam pišem o njemu. Svi zaljubljenici u umetnost, natavite da čitate (nema spoilera) jer ovo je film za vas ovo je -“Midnight in Paris”.

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Ako sada sedite i pitate se „kakav je ovo post utorkom?“, što je negde logično pitanje, sada ću vam dati odgovor. Naime  pre par meseci (16.novembra da preciziram), obajvila sam jednu sliku, jednog velikog umetnika (ne pominjem imena jer će se naći u postu) na svom instagram profilu (možete me pratiti ili pogledati profil klikom OVDE) međutim tada nisam imala nikakav projekat u glavi. Nedelju dana kasnije (sasvim slučajno) rešim da objavim još jednu sliku još jednog velikog umetnika i od tada se rađa ideja, za umetničkom sredom.Svake srede (pa skoro svake neku sam omašila, da budem iskrena) objavljivala sam po jednu sliku nekog velikog umetnika uz mali tekst (nemam bolji izraz) o tom delu i zašto se meni dopada. Postoji samo jedno pravilo za koje sam se obavezala a to je jedna slika =jedan umetnik jer želim da proširim vidike i da što više različitih ljudi pretstavim kako na instagramu tako i ovde na blogu. Otkud ja u umetničkom svetu? Pa pre nego što sam dobila želju da se svoje misli izrazim kroz reči (tačnije pre nego što sam shvatila da umem da ih izražavam kroz reči), izražažavala sam ih četkicom.Zapravo zaljubljenost u slikarstvo je nekako došla samim mojim odrastanjem, gledajući bakinu izvezenu repliku „La Liseuse“ Žan Onorea Fragonara koja i dan danas stoji na mom zidu  u mojoj sobi. U mojoj kući nalazi se i replika Da Vinčijeve „Mona Lize“ međtuim ovo je verovatno najpoznatija slika koja se meni lično nikada nije dopadala i ako je cenim kao delo. Svoj uspeh sa slikarstvom dostigla sam sa 12 godina, postoji priča o jednom umetniku sa juga zbog kojeg sam se kao klinka zaljubila u slikarstvo u poptunosti jednom ću o tome napraviti story time. Jasno sam se  opredelila za apstraktno slikarstvo kao pravac kome pripadam, čak sam kao dvanestogdišnjakinja decembra 2006. imala svoju prvu samostalnu izložbu u svom gradu. A onda sam što zbog materjala koji dosta košta, što zbog godina koje sam imala morala da pauziram sa crtanjem i život se nastavio. Ubrzo sam shvatila da imam dar da baratam sa rečima jednako dobro kao i sa četkicom (ako ne i bolje) te sam svoje vizije počela da prenosim na dokument u „Word-u“ što je budimo realni daleko jeftnija varijanta.

Ako treba da budem iskrena, a to je ono što od nastanka ovog bloga želim,  i volim da budem, rećiću vam da je februar za mene bio katastrofalan mesec. Uh brate mili zaista je bio grozan. Imala sam utisak da se svet urotio protiv mene čak i na blogu nisam uspela da ubodem valjano napisan tekst skoro do kraja meseca (Mancehster by the Sea je razbio to), život mi je bio monoton i krajnje dosadan .

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Kao što sam obećala u ženskoj verziji ove liste danas imam top listu najlepših filmskih glumaca. Da ne bude zabune radila sam TV verziju i taj post možete pročitati klikom OVDE. Žensku verziju možete čitati klikom OVDE. Kada sam pisala ovaj post htela da ograničim na 20 ali isuviše je dobrih frajera među glumcima pa ih ima 25. Imala sam par pravila tokom pisanja:

Jedna od stvari koje volim na filmu je što se stvari stalno menjaju. Tako neki novi glumac može da te iznenadi a uvek je sjano kada pogledaš koliko se vreme promenilo i koliko su stilovi napredovali. Ponekad te pozitivno iznenade ljudi za koje si smatrao da su prosečni, ponekad te negativno iznenade oni za koje si istinski verovao da su dobri, a najbolje od svega je kada gledaš jedan razvojni put glumca. O tome danas pričam sa vama u filmskom razgovoru. Izdvojila sam 5 (relativno) novih glumaca i 5 glumaca koji su me pozitivno iznenadili. Imam sličnu varijaciju ovog post kao top listu (možete čitati OVDE i OVDE) ali ovo će biti malo drugačija lista tim pre što ovo nije top lista već vam pričam o glumcima koje sam (ponovo kažem) relativno skoro „otkrila“ i koji su meni pre svega  novina (možda vi za neke znate i duže, čisto da vas ne zbunim) . Drugi deo liste je moje iskupljenje, tj. pišem vam o glumcima koje sam ja smatrala prosečnim –lošim ali sam pormenila mišljenje. Imam po 5 iz  iz oba dela. Ovo je (da naglasim) samo moje mišljenje, ako mislite drugačije, meni je to poptuno ok, počeću sa "novim glumcima" pa bez većeg odugovlačenja,

Pozdrav drage moje gospiđce. What’s up? Današnji post se razlikuje od tema koje inače pišem na blogu tim pre što ne pričam o konkretnoj temi  vezanoj za neku od tema kojom se bavim na blogu(kao što su klasici koje volim ili romantični filmovi od kojih mi nije muka...), već jedan post u kome vam uopšteno pišem o svom procesu. Naime gledala sam dosta booktube videa na ovu temu, i mada više volim da sama smislim, smatrala sam da je ok da i ja uradim jedan ovakav post. Smatram da je svaki čitatelj za sebe te da nije preprisivanje ako obradiš istu temu samo prilagodiš sebi. Pre svega ja čitam celog svog života ali nisam pasionirani čitatelj. Šta sam sada rekla? Knjige su u mom životu od detinjstva, moja pokojna majka je bila pasionirani čitatelj, čitala mi je pre no što sam znala za sebe, međutim oduvek  sam tip osobe koji je „na sve strane“ volim toliko stvari da nikada nisam mogla da imam strast ka smo jednoj. Dakle volim da čitam, više od toga volim da pišem, volim da gledam filmove i analiziram iste a volim i serije. Kada mi sve to dosadi crtam, verovatno bih kao hobi mogla da navedem i učenje jezika (govorim 3 pored našeg –francuski, španski i engleski delimično razumem i italijanski) ali to spada u film na neki način jer ja jezik ne mogu školski da učim (ja generalno teško štrebam ja moram da glumim šta čitam, da  vizualizujem da bih naučila, a, ironično,  studiram fakultet koji je sve ono što me nervira kod učenja –prava) već moram da slušam da bih naučila. Kao klinka sam išla u muzičku školu gde sam svirala klavir. Potom sam delimično naučila i gitaru. Mesto me ne drži te ne mogu da sedim satima pored knjige, moram da odem makar na pola sata da šetam, da gledam film, da ćaskam sa mojima, da pišem blog, da pišem priče koje sama smislim, pa epizoda serije, a kad je ispitni rok sve ovo plus najveći deo vremena ispiti. Dakle ne umem da držim fokus samo na jednoj delatnosti, ja sam uvek svuda okolo. Uzmite to kao manu ali šta da radim imam isuviše energije. Međutim ove godine sam želela da malo više čitam, ne drastično ne preterano već malo više. Samim tim imam već neke ustalene navike, danas pričam o njima. Smatram da je interesantno da kada pogledam za godinu dana vidim da li se nešto promenilo ili ne.  Podelila sam u sedam teza i ako vas uvod nije smorio, nastavite da čitate.

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Nekako slovi da je mart mesec žena. Za mene on zaista  jeste ali ne zbog 8.marta već zato što je za mene u ovom mesecu rođena žena koja mi najviše znači –moja baka. No to je tema za neki drugi post. Ove nedelje konačno kucam post koji sam već dugo htela da napišem jer  sam gledala i čitala dosta lista a smatram da uprkos tome što ne slavim 8.mart (sebe smatram devojkom ne ženom) nije loše da napišem jedan ovakav u slavu žena –top 20 najlepših filmskih glumica. Tokom sledeće (ili one tamo) nedelje ičiće isti ovakav samo muška verzija. Napominjem da je lepota u oku posmatrača i da je svaka žena na svoj način lepa, te da je ovo samo moj izbor. Za kraj sam vam ostavila i top 5 glumica zlatnog doba Holivuda. Napominjem, takođe, da je izbor svih glumica takav da nema onih koje su sada već stare  te njihova lepota više nije ono što je nekada bila –dakle savremene glumice. Bez većeg odugovlačenja,

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Kako je mart tu, pravo je vreme da rezimiram sve što sam gledala tokom prethodnog meseca. Da budem iskrena imam manje filmova nego u januaru (što je i logično jer je sam februar kraći mesec plus sam imala ispite tako da su neke stvari ostale prioritet), međutim smatram da od ovih deset filmova možete naći neki koji će vam se dopasti. Pre svega da kratko prokomentarišem Oskara. Ja dodelu nisam gledala, prvenstveno Džimija Kimela ne volim nikako a onda i zbog same činjenice da je ove godine više no ikada upletena politika. Prošlogodišnju sam gledala (skinula sa torenta naš RTS prenos mrzim)  i mada je Kris Rok bio šarmer mnogo se uplelo pitanje da je Oskar „bela nagrada“ a to mi se ne dopada pride crnci imaju svoju nagradu i to nikome nije rasizam. Ovogodišnja je bila još gora. Pre svega sam koncept „jednakosti na osnovu boje“ se meni ne dopada. Ja nisam rasista naprotiv veliki sam borac za jednakost i nikada ne sudim nekom po boji kože, seksualnosti, religiji (sve dok to nije van granica normale: pedofilija, zofilija, satanizm...kapirate šta hoću da kažem) međutim kada dođe do glume smatram da treba da se „seče“ na pet najboljih u svakoj kategoriji bez obzira koje su rase, boje kože, nacionalnosti... Samo forsiranje pobede „ljudi drugačije boje kože“ prevazilazi umetnost već se pretvara u politiku. Ako Oskar pretstavlja dodelu nagrada za učešće u filmu,  a film je umetnost onda treba da se drži foksua na upravo to –umetnost a umetnost i politika ne idu zajedno nikada. To je jedan od razloga zašto Oskara ne gledam, drugi je što ja cenim film po tome da li se meni dopada ili ne treća podela ne postoji i (videćete u postu) moje mišljenje o pobedniku za najbolji film evidentno nije isto kao mišljenje Akademije (videćete u nastavku posta). Dopao mi se izbor najboljeg originalnog scenarija, najboljeg glumca i najbolje glumice, i jer bez obzira što Emu nisam gledala meni je ona predivna glumica i njena pobeda kao  i ona te večeri je divna. Toliko tome. Nazad na post. 😉